Sušenje je jedan od najstarijih načina konzerviranja, odnosno prerade svežeg biljnog materijala. Koristi se vrlo često kao glavni način obrade, posle skupljanja ili njegove proizvodnje u polju, radi smanjivanja vlage u ubranim biljnim delovima na nivo koji obezbeđuje nesmetano čuvanje, odnosno manipulaciju do konačne upotrebe. Sveže biljne delove koji predstavljaju rod treba sušiti tako da sačuvaju boju i aktivne materije, a nivo vlage u biljnim drogama na kraju sušenja treba da bude 8 - 12 %.

Za svaku proizvodnju sa ekonomske tačke gledišta važno je da proces sušenja ima niske troškove kako bi roba bila konkurentna na tržištu, uz istovremeno ispunjenje zahteva u vezi sa kvalitetom. Kod proizvodnje lekovitog bilja primenjuju se dva načina sušenja:


Prirodno sušenje.

Odvija se napolju u posebno pripremljenom i ograđenom prostoru. Listovi, cvetovi ili herba uglavnom se suše u tankom, rastresitom sloju, na lesama, asurama ili daskama, u senci i na promaji. Najpogodnije prostorije za sušenje su tavani, šupe, čardaci. Prilikom šušenja biljni materijal treba prevrtati, ali to treba raditi sa velikom pažnjom da ne bi došlo do nepoželjnog drobljenja i usitnjavanja materijala. Ako se biljke prostiru u debelom sloju, materijal se ne suši efikasno, nego usled visokih temperatura, fermentiše pa dolazi do kvarenja. Podzemne organe pre sušenja treba dobro oprati, iseći po dužini na 2 - 4 dela, a zatim staviti da se suše direktno na suncu. Dužina sušenjazavisi od vremenskih prilika. Listovi i cvetovi se suše kraće, obično 3 - 8 dana, za razliku od korenja, koje se suši i do dve nedelje. Trebe izbegavati sušenje biljnog materijala direktno na golom zemljištu. Mesta na kojima se suši biljni materijal treba da budu izolovana od insekata, glodara ptica i ostalih štetočina. Kvalitet ovako osušenog biljnog materijala je veoma dobar.



Sušenje u termičkim sušarama.

U termičkim sušarama vreme sušenja se skraćuje na sate, a u modernim postrojenjima i na minute.Pri sušenju toplim vazduhom mogu precizno da se podešavaju važniji činioci sušenja kao što su: temperatura, relativna vlažnost, brzina protoka vazduha, pristup svetlosti. Sušenje može da traje i nekoliko sati. Postoji više tipova sušara sa toplim vazduhom: tunelske sušare, sušare sa komorama i sušare sa transportnim trakama. Temperatura sušenja zavisi od tipa sušare i karakteristika droge. Mnoge aromatične vrste suše se na temperaturama do 40 - 45 C. Kod sušara koje suše vrelim vazduhom temperatura vazduha je 200 - 1000 C, a trajanje svega 2 - 5 minuta. U poslednje vreme primenjuje se sušenje pomoću solarne energije.





Nemanja Konstantinović dipl.ing.